Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji

Napomena: pod opštim naslovom 'KULTURNA POLITIKA' ovde će biti razmatrane mnoge teme srpskog društva - od problema kulture u užem smislu te reči do vodjenja 'velike politike' na način kultivisanog, dakle, primerenog odnosa spram adekvatnog shvatanja karakteristika vremena u kome se ona definiše i praktikuje. To podrazumeva formiranje stavova koje će svet razumeti, pre svega Evropa, na koji način treba da se obezbedi znatno veća medjunarodna podrška interesima Republike Srbije što bi, u krajnjem ishodu, omogućilo da ona maksimalno moguće ostvari svoje nacionalne ciljeve koji su danas često suprotni u odnosu na svet. U Uvodnom poglavlju biće, u najkraćem, izneto nekoliko napomena u zaštiti kulturne baštine na Kosovu što je 'tema dana' s obzirom na tekuće pregovore Beograda i Prištine koji se vode u Briselu. Potom će uslediti niz posebnih osvrta na poltičke i kulturne tokove, pre svega, u Republici Srbiji ali i u njenom susetstvu koje se tiču odnosa Srba i njihovih sunarodnika na Kosovu i Metohiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Madjarskoj, Rumuniji itd.


Uvod

Rasprava statusa kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji sada ulazi u ozbiljnu poćetnu fazu. Pre svega, mene profesionalno zanima pozicija srpskih pregovarača koja je u perspektivi nepovoljna za nase interese. Činjenica je da su od rešenja načina zaštite kulturne baštine na Kosovu podjednako udaljene i srpska i albanska strana. Kako? Ni jedni ni drugi pregovarači neće da uzmu u obzir činjenicu da kulturna bastina nije (isključivo) ni srpska ni kosovska već - vizantijska. A to znači, srpska je po istorijskom poreklu, ktitorima koji su ih podizali i državi u kojoj su ti spomenici nastajali, kosovska je jer se na toj teritoriji (državi) oni danas nalaze, a to je bilo zakonom regulisano i u prethodnoj Jugoslaviji kada su o njima, pored republičkog zavoda za zaštitu kulturne baštine, profesionalno vodila računa čak tri kosovska - pokrajinski, prištinski i prizrenski, najzad, a vizantijska jer su oni u kulturnom krugu Vizantije građeni, a glavni protomojatori i slikari su, u najvećem broju, bili sa teritorije celog tog velikog carstva. Ta, naučno, dokazana istorijskoumetnička činjenica će ih neminovno približiti vrlo brzo! Uz pomoć međunarodne stručne i političke zajednice. A sada su na distanci jer ne prihvataju političku realnost i zakonske norme koji definišu ovu oblast, posebno ne jedino mogući način rešavanja ovog velikog problema (ako se ne želi permanentni konflikt i oko ovog pitanja). Za početak, o tome možete nešto više pročitati u osnovnim naznakama na web adresi  www.jovandespotovic.com/?page_id=1361.